Мираш Мартиновић
Мираш Мартиновић, књижевник, рођен 1952. године у селу Краље, код Андријевице. Живи и ради у Херцег-Новом.
Kњиге пјесама: Мит о Трешњи (1974), Молитве мраву (1985), Кругови у пијеску (1991), Зима с Мандељштамом (1994), Табула смарагдина (1997), Говор земље (2013), Сашаптавање с меморијом (2014), Гласови из камена (2015), Лук и лира (2015), Дан који није прошао (2016), Превалиса (2016), Круг зачараног времена (2017), Гласови из Доклее (2018) и Дан и ноћ у Бутуи (2019).
Романи: Јеретик (1983), Последњи Есхилов дан (1995), Вавилонски мудраци (1998), Путеви Превалисе (1999), Отварање Агрувијума (2000), Теута (2003), Снови у Доклеи (2008), Невидљиви љетопис (2010), Говор краљева (2011), Антички градови : снови и судбине (2012) и Диоклитијско завјештање (2012).
Књиге кратке прозе: Харфисткиња из Ура (2013), Сјећање и смрт (2015), Повратак у Александрију (2015) и Другога сунца луче (2016).
Књижевник Мираш Мартиновић поклонио је Библиотеци Легатску збирку коју чини 3221 монографских публикација, 298 јединица различите библиотечке грађе, појединачни и некомплетирани наслови серијских публикација и 8 јединица другог библиотечког материјала. Први дио Легатске збирке обухвата монографске публикације: 12 наслова до 1950. године, 285 наслова између 1950-1979, 874 наслова између 1980-1989, 728 наслова објављених између 1990-1999, затим 974 наслова између 2000-2009. и 348 наслова између 2010-2016. године. Збирка садржи и 10 наслова публикованих између два рата, већином издања Књижарнице Геце Кона из Београда.Други дио Легатске збирке обухвата већином серијске публикације, мада ниједан од 30 наслова периодике није комплетиран. Наводимо значајан број годишта следећих часописа: Дело: месечни часопис из Београда - 16 годишта, Мостови: часопис за преводну књижевност из Београда – 16 годишта, Latinaetgraeca из Загреба – 22 годишта, Годишњак Поморског музеја из Котора – 11 годишта.
Легатор, Мираш Мартиновић, је своје вријеме, материјална средства и сакупљачки напор усредсредио на стварање колекције савремене, актуелне књиге, тј. ауторских остварења и превода објављених на српско-хрватском говорном подручју у другој половини прошлог вијека. Како се ради о савременој књизи, Библиотека већ посједује дио наслова у својим фондовима. Те наслове ће наши читаоци бити у прилици да користе, сходно Правилнику о коришћењу грађе по којем се књиге из стручног фонда могу изнајмљивати за коришћење ван службених просторија Библиотеке само уколико Библиотека има више од једног примјерка. Збирка садржи књиге из области филозофије, психологије, теологије, филологије, педагогије и историје које својом бројношћу указују на разнородне преокупације и интелектуалне потребе Дародавца. Најбројнија су, разумљиво за књижевника, остварења из савремене књижевности. То су бројни наслови поезије и прозе, есеја, књижевне критике, дневничко-мемоарске литературе, нарочито оних стваралаца чија личност, судбина и дјело заокупљају пажњу књижевника М. Мартиновића. Запажено мјесто у Збирци заузимају одабрана књижевна остварења, жанровски разноврсна дјела из домаће и стране књижевности, објављивана у Југославији у другој половини прошлог вијека, у оквиру познатих едиција издавачких кућа високог професионалног реномеа. Ради се о едицијама које су систематски одабраном садржином, добрим дизајном, укусном опремом и избором значајних дјела трајне вриједности, стекле повјерење читалаца и постале симбол добре књиге. То су чувене едиције издавачких кућа: Српска књижевна задруга, Просвета, Нолит, Рад, БИГЗ, које су обиљежиле једно вријеме и омогућиле нараштајима да доживе задовољство читања и упознају најбоља дјела домаћег и свјетског стваралаштва.