JP Setcard - шаблон joomla Видео

Ћирилица    Latinica     English

Радно вријеме са корисницима:

ПОНЕДЈЕЉАК – ПЕТАК:  

08:00 – 14:00 и 16:00 – 19:00

(пауза 11:00 – 11:30)

СУБОТОМ:  08:00 – 12:00

Контакт:
Tel: +382 (0)31/321-900
Fax: +382 (0)31/324-328
E-mail: biblhn@t-com.me

Адреса: 

Трг Херцег Стјепана бр. 6 Херцег Нови

ИЗДАВАЧКА ДЈЕЛАТНОСТ БИБЛИОТЕКЕ

 

  • Boka 41
  • Boka 41
  • 2023
  • БОКА 42 - Позив ауторима и сарадницима
  • БОКА 41 У НОВОМ ДИЗАЈНУ
  • 21. МСК "Трг од књиге"

50 година излажења часописа Бока

У години када навршава 70 година рада, ЈУ Градска библиотека и читаоница Херцег Нови обиљежава још један значајан јубилеј, 50 година излажења часописа Бока : зборник радова из науке, културе и умјетности, чији је издавач. Први број изашао је 1969. године, часопис излази једанпут годишње, а у протеклих 50 година публиковано је 39 бројева. Континуитет излажења је прекинут вишегодишњом паузом, у периоду од 1989. до 1999. године, а 2003. године Библиотека преузима улогу издавача.

Концепцију часописа дефинисао је Редакциони одбор и изложио је у 1. броју: "Бока Которска, као географска одређеност, због више феномена који је одређују, пружа данашњој науци неисцрпан мајдан за њено посматрање и проучавање и то у областима више научних грана и дисциплина. Насељена још у прва времена, она је као географска територија постала арена на којој су се смјењивале цивилизације и културе, те је у ономе што је зуб времена очувао подарила науци изванредне могућности да своја открића потврди, као и да са неких подигне вео тајанствености. У корак са техником и све савременијим методама њена испитивања и значај ће све више расти. Из тог разлога, а из оног другог – да се покаже да Бока Которска није само туристички бисер због својих природних љепота, већ због своје богате културне пришлости, радни колектив Завичајног музеја у Херцег-Новом осјетио је као неопходност да покрене ову своју едицију, како би необавијештеним пружио могућност да Боку Которску свестраније упознају, а научнике подстакао на сарадњу, размјену мишљења и полемику."

Мултидисциплинарно истраживање и проучавање бокељских тема у прошлости и садашњости резултирало је са више од 660 научних и стручних радова, прилога и грађе из: историје, културне историје, књижевности, архитектуре, заштите културне баштине, умјетности, археологије поморства, туризма, спорта, демографије, библиографије, био-библиографије знаменитих Бокеља... Више од 250 аутора сарађивало је на часопису.

За континуитет излажења, у неповољним финансијским околностима, поготово посљедњих година, неспорно су заслужни чланови Редакције, уредници, рецензенти као и сами аутори који се све ово вријеме посвећено ангажују без хонорара. Бока данас слови као незаобилазан извор података за сваког истраживача Боке Которске, а о квалитету Зборника сведочи и чињеница да је заступљен у фондовима угледних библиотека, не само из Црне Горе и окружења већ и у Конгресној библиотеци у Вашингтону, Националној библиотеци Аустрије, Народној библиотеци Чешке, Народној библиотеци Србије, Библиотеци Матице српске, Универзитетској библиотеци Србије и другим. Пуну афирмацију часопис је доживио 2004. године, када је дигитализован. Данас је на сајту Библиотеке у слободном приступу доступно свих 39 бројева Зборника, односно више од 12000 страница.

У програму обиљежавања 50 година излажења часописа Бока учествују: академик Злата Бојовић, проф. др Ђорђе Бубало, члан Редакције, проф. др Илија Лалошевић, члан Редакције и Невенка Митровић, главни и одговорни уредник.

Академик Злата Бојовић докторирала на Катедри за југословенску и општу књижевност Филолошког факултета у Београду, гдје је до пензионисања била редовни професор. Редовни је члан САНУ. Доминантна област њеног научног рада јесте Дубровачка књижевност. Аутор је бројних научних монографија, студија, есеја, приказа и радова , као и радова са тематиком Боке Которске. Главни је уредник часописа: Глас Одељења језика и књижевности САНУ, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор и Братство и члан више редакција часописа из области науке о књижевности. Добитник је престижних награда: Награда за изузетан допринос проучавању српске књижевности из Фонда „Александра Арнаутовића“; Повеља за животно дјело Удружења књижевника Србије; Награда „Матија Бан“; Награда за књижевност града Београда; Награда Печат времена и Медаља Друштва „Свети Сава“.

Проф. др Ђорђе Бубало докторирао је на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду и редовни је професор на истом факултету. Држи курсеве из области средњовјековне историје српског народа. Бубало је од почетка универзитетске и научне каријере објавио девет монографија и уџбеник историје за 6. разред основне школе, преко 60 оригиналних научних радова у научној периодици и зборницима и преко 200 одредница у лексикографским публикацијама. Реномирани европски академски издавач Brepols Publishers објавио је његову монографију Pragmatic Literacy in Medieval Serbia. Главне теме истраживања проф. др Бубала су: документарна и свакодневна писменост у средњовјековном српском друштву; нотаријат у средњовјековној Србији; средњовјековно српско право (нарочито Законодавство цара Стефана Душана); судбина средњовјековних појава и установа у новом вијеку; историја средњовјековне Зете; проучавање и издавање старих српских повеља. У САНУ Бубало је члан Хиландарског одбора, Одбора за изворе српског права, Управног одбора Балканолошког института, и Међуодељенског одбора за проучавање Косова и Метохије; члан Управног одбора Матице српске, члан Уређивачког и Редакционог одбора Српског биографског речника и члан Косовскометохијског одбора, члан редакција неколико националних и међународних научних часописа, међу којима су Зборник Матице српске за историју и Хиландарски зборник.

Проф. др Илија Лалошевић, дугогодишњи је члан Редакције. Докторирао на Архитектонском факултету Универзитета у Београду. Редовни је професор Архитектонског факултета у Подгорици. Као гостујући професор држао је предавања на Универзитету Беркли у Сан Франциску, Гети Конзерваторском институту у Лос Анђелесу, Универзитету Сапиенца у Риму, Политехници у Милану. Члан је Управног одбора ICOMOS-а и Националне комисије за сарадњу са UNESCO-ом. Има звање конзерватор савјетник. Аутор је више монографија и бројних стручних и научних радова на тему историје архитектуре и проучавања, заштите и ревитализације градитељске баштине.

Невенка Митровић, в.д. директора херцегновске библиотеке, библиотекар савјетник, дугогодишњи је члан Редакције и главни и одговорни уредник часописа.

Програм ће се одржати у читаоници Библиотеке, 26. децембра, са почетком у 19 часова.

ДОБРО ДОШЛИ!

Препоручујемо

       logo 001logo