Ријеч о Библиотеци

ЈУ Градска библиотека и читаоница Херцег Нови, у подсистему народних библиотека Црне Горе, слови као модерно структуирана установа, чија се дјелатност темељи на примјени међународних библиотечких стандарда. Потврда успјеха у раду јесте престижна струковна „Награда др Нико Симов Мартиновић“, коју је Библиотека добила 2010. године. Библиотека се налази на Тргу Херцег Стјепана у Херцег Новом, једном од најљепших тргова у Боки Которској (Bella vista). Има статус јавне установе. Оснивач Библиотеке је Општина Херцег Нови која финансира дјелатност Библиотеке. У складу са Законом о библиотечкој дјелатности дјелује као народна (јавна) и матична библиотека на подручју општине Херцег Нови.

Брзи развој информационих технологија и хиперпродукција информација, подстакао је успјешну трансформацију Библиотеке, традиционално структуиране дјелатности, у модеран библиотечко-информациони центар. Почев од 1989. године уводимо електронску библиографску обраду библиотечке грађе, а од 2003. године Библиотека се успјешно укључује у информационе и комуникационе мреже, успоставља модеран и ефикасан вид електронске комуникације са корисницима, посредством свог интернет портала и сервиса Питајте библиотекара и утемељује базу дигитализоване Завичајне збирке Боке Которске (више од 20000 страница). У програму CDS/ISIS, апликација BIBLIO, електронски је обрађен библиотечки фонд (60000 електронских записа). Средином 90-тих година Библиотека је закључила класичне лисне каталоге. Kорак напријед у унапређењу дјелатности и побољшању квалитета услуга корисницима јесте учлањење Библиотеке у библиотечко-информациони систем COBISS Црне Горе. У току је дугорочан посао преношења података из локалне електронске базе CDS/ISIS BIBLIO у COBISS, што је први корак ка увођењу електронске позајмице и у догледно вријеме могућност за кориснике да враћају задужену грађу ван радног времена Библиотеке. Херцегновска библиотека је препознатљива у Црној Гори по веома стручно осмишљеним корисничким сервисима, у традиционалном и модерном (електронском) начину комуницирања, за различите структуре корисника. Одговарајући на разноврсне захтјеве, од лаичких до оних највишег научног нивоа, успјешно реализујемо десетак корисничких сервиса, који воде библиотеци будућности, „библиотеци без зидова“. Захваљујући корисничком сервису Међубиблиотечка позајмица, који је бесплатан, наши корисници имају на располагању милионски фонд националне библиотеке са Цетиња. Посебну пажњу посвећујемо едукацији корисника (средњошколци, студенти, истраживачи, научници) за претраживање електронских база података: COBISS, BIBLIO и интернет. Већ 10 година чланови Библиотеке бесплатно користе интернет. Последњих година увели смо бесплатно учлањење за дјецу предшколског узраста и прваке, као и за особе старије од 65 година, у жељи да се укључимо у свјетске трендове библиотечке струке и подржимо пројекат „65+“, веома популаран у свијету. Библиотека посједује: око 60000 јединица монографских публикација, око 70000 јединица серијских публикација, око 90000 јединица прес клипинга, око 13000 јединица ситног библиотечког материјала, три рукописне књиге и значајан број наслова старе и ријетке књиге и серијских публикација.

Библиотека посједује неколико значајних легата и збирки. Велики је број дародаваца који су Библиотеци поклонили извјестан број књига, које не чине цјелину, или су дародавци изразили жељу да књиге буду инкорпориране у основни фонд. Издвојени су легати: др Душана Петковића, др Сање Суботић, Вељка Радојевића, Милоша Ковача, Илије Зековића и Мираша Мартиновића. Ипак, по обиму (5500 књига) и садржају издваја се легат др Душана Петковића. Легат садржи: раритете, дјела референсног садржаја, затим дјела из разних области науке и знања, нарочито религије, умјетности и историје. Заступљене монографске публикације писане су на више од 20 језика, а 619 књига припада категорији старе и ријетке књиге. Најстарија књига је критичко издање Петрарке аутора Алесандра Велутела, штампана у Венецији 1550. године, затим Лодавика Гранатензиса „Silva locorum qui frequenter concinibus occurrere solent“, штампана 1586. године, из 1588. године је прилог историји папе Сикста V „Delle glorie di Sisto Quinto“, француски превод „Don Cichoite“ штампан 1681. године, „De urbibus“ Стефана Бизантинија, штампано 1694. године, рукописна књига „Provincia de Madrid“ на шпанском језику... те богата збирка Наполеоника. Легат је обрађен по међународним стандардима библиографске обраде и у електронској форми доступан заинтересованима на порталу Библиотеке. Библиотечкa грађа је смјештена у четири депоа и организована у оквиру следећих фондова: фонд монографских публикација, фонд серијских публикација, фонд монографских и серијских публикација на страним језицима, завичајни фонд (монографске и серијске публикације, прес клипинг и ситни библиотечки материјал) и легати. Обрада библиотечког материјала обавља се према међународним стандардима обраде: ISBDM, ISBDS, ISBDA, и UDK систему.

Углавном на темељу драгоцјених сазнања у оквиру Пројекта сарадње са Вореалом осмислили смо рад са дјецом, јер никада од оснивања Библиотека није имала у правом смислу организовано Дјечије одјељење. Основни разлог је био недостатак простора. Последњих година, покренули смо програме, који се реализују у неадекватном простору, читаоници за одрасле. Програми су стручно осмишљени, конципирани у складу са савременим стандардима рада са дјецом који се примјењују у свијету. У постојећим условима реализујемо следеће програмске активности: Прва посјета библиотеци, Часови у библиотеци, Игротека, Бајкотека, Поподне у библиотеци, Радионица креативног писања, Сусрети са дјечијим писцима, Читам маштам, стварам, Ухвати звијезду луталицу..., литерарни конкурс за средњошколце „Отвори књигу, отвори свијет“, обиљежавање Свјетског дана писмености, Свјетског дана књиге... Организовали смо више гостовања писаца за дјецу, између осталих: Раша Попов, Дејан Ђоновић, Мошо Одаловић, Мари Луиз-Геј, Дејвида Хомена (Канада)... и позоришних представа за дјецу. Сарађивали смо са НВО Сунчев зрак, која окупља дјецу са посебним потребама. Са посебном пажњом реализујемо сарадњу са Дневним центром за дјецу са сметњама и потешкоћама у развоју. Желимо да и дјеци окупљеној у Центру учинимо књигу доступном у оквиру: организованих посјета Библиотеци, редовног достављања одговарајуће библиотечке грађе и осмишљавања едукативно-анимацијских програма, два пута мјесечно, прилагођених њиховим могућностима и потребама.

У оквиру рада са дјецом организовали смо и радионице на тему: „Школа креативног писања“ и „Рад са дјецом са развојним тешкоћама, у библиотеци“. У раду радионица су учествовали ученици основних школа из Херцег-Новог, дјеца специјалног одјељења школе „Илија Кишић“ те школски библиотекари, професори и педагози из Херцег-Новог, Котора, Рисна и Будве. Циљ ових програма јесте да се дјеци на дискретан начин понуди књига као предмет љубави, прије него што им она постане обавеза, да подстичу на читање, а за оне који имају афинитет према писању да развијају стваралачке способности и упознају се са малим тајнама лијепог писања.

Завичајна библиотечка збирка Боке Которске, дугогодишње библиографско истраживање регије Боке Которске, заснованa je на јасно дефинисаним критеријумима и међународним стандардима, a обухвата више десетина хиљада прикупљених библиографских јединица, стручно обрађених и дијелом дигитализованих. Рад на Завичајној библиотечкој збирци јесте посао од посебног значаја за град и регију, а прикупљена библиотечка грађа аутентичан писани траг о дугој историји и традицији регије. Електронска база података незаобилазан је извор за све оне који се са било ког аспекта баве изучавањем Боке Которске и има задатак да истраживачу и научнику скрати пут до прецизне и брзе информације, а посредством нових технологија омогући и доступност на даљину. Принцип завичајности, односно популарисање бокељских тема, личности и аутора, досљедно примјењујемо у програмској орјентацији првенствено три сегмента дјелатности: издавачка дјелатност, дигитализовање најзначајнијих наслова из Завичајног фонда, легата и старе и ријетке књиге и осмишљавање културних програма. Репрезентативне изложбе: Стара бокељска периодика и 100 година од покретања првих новина у Боки и Бока: гласник за опће интересе Бокеља 1908-1909., постављене и веома добро посјећене у Херцег-Новом, Библиотеци града Београда и манастиру Прасквица. Изложба ex librisa из Фонда ЈУ Градска библиотека и читаоница Херцег Нови је посљедња у низу изложби осмишљених да промовишу културну баштину Боке Которске.

Издавачка дјелатност осмишљена је на принципу завичајности. Библиотека је издавач реномираног часописа Бока: зборник радова из науке, културе и умјетности, који излази у континуитету једанпут годишње. Сви бројеви доступни су на сајту Библиотеке у пуном тексту (више од 10000 стр.). Издавачка продукција заокружена је са још двије едиције: Регионална библиографија Боке Которске и Завичајна ризница.

Од 2007. године радимо на дигитализацији најстаријих наслова завичајне периодике. Преношењем у дигитални формат библиотечки фондови, који се користе под посебним условима и подразумијевају мјере заштите, постају релативно лако доступни и за кориснике широм свијета. Дигитализовали смо следеће наслове: Catalogus cleri et dioecesis catharensis (1841-1911.), Шематизам Епархије бококоторско-дубровачке и спичанске (1874-1913.), Il bocchese: lunario catolico et greco (1867.), Бока: мали српско-народни забавник за српску младеж (1882-1883.), Извјештај Српске морепловске закладне школе Бошковић-Ђуровић-Лакетићке у Србини (1885-1886.), Бока: велики илустровани календар (1909-1914.), Бока: гласник за опће интересе Бокеља (1908-1909.), Српски магазин 1886-1887 и двадестак наслова из колекције Стара и ријетка књига.

Од 2003. године у календару културних дешавања љетње туристичке сезоне Међународни сајам књига Трг од књиге добио је устаљени термин, 21-28. јул. Неподијељена су мишљења да је локација најљепшег градског трга идеално мјесто за књигу и разговор о књизи. Трг Херцег Стјепана, познат и под именом Белависта, управо захваљујући Сајму постаје препознатљив и као Трг од књиге. Међународни сајам књига Трг од књиге јесте комплексна манифестација културе, чију концепцију чине три сегмента: анимирање домаћих и страних издавача да учествују на Сајму, организовање вечерњих програма са циљем промовисања актуелних и најбољих наслова: лијепе књижевности и науке, књижевности за дјецу, дјела са завичајном тематиком и разноврсних културних програма (изложбе, концерти, поетско-музички програми, пројекције играних и
документарних филмова, позоришне представе за дјецу и одрасле, прес промоције...) и организовање стручних скупова (округли сто, форум, конференција...) и прес промоција у дневном термину. Библиотека, као носилац стручних послова у реализацији Сајма, комерцијалном је предпоставила своје превасходно професионално послање: популарисање књиге и читања. Вјерујемо да Сајам, и посебно вечерњи програми, осмишљени за различите категорије посјетилаца, различита интересовања и захтјеве читалачке публике, подстичу на читање, утичу на развијање читалачког укуса и формирање критеријума, односно препознавање правих вриједности у времену хиперпродукције лоше литературе, шунда и писаца по сваку цијену.

Сходно Закону о Библиотечкој дјелатности Библиотека обавља стручни надзор за пет школских и двије специјалне библиотеке са територије Општине. Од 2000. године Библиотека се укључује у међународне пројекте од којих је актуелно чланство у асоцијацији Impac Dablin, која додјељује престижну књижевну награду за најбољи роман преведен на енглески језик. Изузетна је част бити једна од 154 библиотеке из 120 градова и 44 земље које окупља асоцијација Impac Dablin.

Већ неколико година за редом, Библиотека конкурише за Програм заштите и очувања културних добара Министарства културе Црне Горе. Из тог програма су реализовани следећи пројекти:

· Израда елабората за утврђивање културне вриједности најазначајнијих збирки Библиотеке (Завичајна библиотечка збирка Боке Которске, Легат др Душана Петковића и Стара и ријетка књига и периодика)

· Библиографско истраживање за потребе Завичајне библиотечке збирке Боке Которске

· Набавка опреме за дигитализацију

· Изложба ex librisa из Фонда ЈУ Градска библиотека и читаоница Херцег Нови

· Изложба Бока и Бокељи у Гласу Црногорца 1873-1922.

· Набавка опреме за дигитализацију

На осмишљавању и реализацији дјелатности Библиотеке ангажовано је девет упослених, од којих осам у струци: 1 библиотекар савјетник, 4 библиотекара, 1 виши књижничар и 2 књижничара.

У ери дигитализације библиотекари се суочавају са новим изазовима и стандардима, што подразумијева широко образовање, стручну оспособљеност и перманентно усавршавање кадра (кадровско јачање; праћење стручне литературе; учествовање на предавањима, семинарима, радионицама, као и стручним и научним скуповима из области библиотекарства и сродних дјелатности). У духу UNESCO-вог Манифеста о јавним библиотекама, који ове институције промовише у „локалне капије знања“, јасно дефинисану концепцију дјелатности, употпуњујемо новим сазнањима, која су тренд у модерном библиотекарству, као и драгоцјеним позитивним искуствима развијених библиотека. Настојимо ићи у сусрет потребама корисника, не заостајати за убрзаним напретком библиотечке дјелатности и примјени нових технологија. Управо ови постулати, заједничка су одредница за осмишљавање будућих програма, у складу са кадровским, просторним и финансијским могућностима Библиотеке.

ДОДЈЕЛА НАГРАДЕ "ДР НИКО СИМОВ МАРТИНОВИЋ"